Tesan poziv za finalnim stolom i reka koja je preokrenula moju sudbinu

Turnir koji je skoro promenio sve

Bio je to turnir sa buy-inom od €550, duboka struktura, trodnevni format. Onaj tip gde strpljenje i živci nadmašuju čistu agresiju. Nisam jurio ništa blještavo. Samo sam želeo da stignem do finalnog stola. Ali ponekad pokeru nije stalo do tvojih ciljeva. Da ti ruku, izbor, i onda – lekciju.

Drugog dana sam lepo nadogradio stack. Bez divljih oscilacija, samo čvrsta, tight-agresivna igra. Par dupliranja tamo, jedan squeeze ovde, nekoliko pravovremenih foldova. Sa 23 igrača preostalih, bio sam malo iznad prosečnog stacka. Novac je već bio obezbeđen, sada je bilo pitanje pozicije. Sanjao sam finalni sto.

Onda je došla ta ruka.

Desetke u ruci, pozicija i pogrešno čitanje

Srednja pozicija, blindovi 10k/20k sa 20k anteom. Dobijam 10♦10♠.

Jedan rani limp, zatim raise na 48k od igrača kog sam označio kao dobrog ali pomalo tvrdoglavog. 3-betujem na 135k. On plaća. Alarmi? Možda. Ali u ovoj fazi igrači ne vole da flipuju preflop za ceo stack osim ako nisu sigurni.

Flop dolazi:
7♣ 5♠ 2♥

Savršeno. Suva tabla, niže karte, flop gde desetke izgledaju kao asovi, zar ne? On checkira, ja c-betujem 95k. On zove nakon dužeg razmišljanja.

Previous Next

Klizav turn i pohlepna greška

Turn je bio Q♣. Sve se promenilo. Da li je mogao imati QJ, AQ? Nisam mislio. Njegova linija nije izgledala ništa posebno. Nema asova, bio sam prilično siguran. Ipak, umesto da usporim, ja sam pucao opet, previše željan da naplatim drawove ili niže parove.

Ispaljujem 220k posle checka, i tada on check-raiseuje na 520k.

Zaledio sam se. Instinkt mi je vikao fold, ali nešto drugo (ponos, možda?) šaputalo je blefira. Mislio sam da to vidim u njegovom disanju, u oklevanju. Mislio sam da imam čitanje. Plaćam.

Najokrutnija reka ili najmilostivija?

Pot je sada ogroman. Imao sam oko 400k iza sebe, trećinu pota.
Ruka dolazi: 10♥.

Set. Olakšanje. Ali ne zadugo. Jer, i ne šalim se, on gura all-in.

Sad sam dugo razmišljao... da li je imao sporo odigran set dama? Da li me je navukao sa 88 i nije pogodio ništa? Ili je to bio čudno odigran AQ koji nije mogao da pusti, pa ga pretvorio u blef?

Jer ako je ovo drugo, bilo je uverljivo. Skoro sam bacio. Skoro. Jer duboko u sebi, još sam mislio da blefira.

Ali sam platio. On je okrenuo Q♦J♦.

Samo top par. Bez skale. Bez seta. I odjednom sam bio živ. Desetka na riveru me je spasila, ali bez nje? Bih verovatno bacio pobedničku ruku. Ili još gore... pozvao sa drugom najboljom, ubeđen da sam pročitao blef koji nije postojao.

Posledice: uzdrman ali ne slomljen

Ta ruka me je lansirala u top pet stackova. Nisam osvojio turnir (izleteo sam 9. mesto, tik ispred finalnog stola) ali taj trenutak pamtim jasnije od svih. Ne zato što sam ga odigrao savršeno, već zato što nisam: pogrešno sam protumačio turn, dozvolio sam egu da nadjača instinkt, bio sam tvrdoglav u pogrešnom čitanju protivnika.

Ipak ta reka... oh, ta hladna, ravnodušna reka... jednom me je izvukla.

Poker te uči na težak način, znaš? Toga dana sam naučio da tvoja najbolja ruka nije uvek ona koju zaslužuješ; ponekad je to ona kojom preživiš.