Poker nije samo matematika, veština i čitanje govora tela protivnika. Za mnoge igrače, to je takođe rituali: neobični običaji, sujeverja i lične amajlije koje deluju podjednako važno kao i poznavanje šansi u potu.

Neki od ovih rituala imaju smisla, drugi su potpuno bizarni, ali svi otkrivaju jednu stvar: poker je podjednako psihološka igra protiv sebe koliko i protiv drugih.

Previous Next

Zašto poker igrači vole svoje rituale

Poker sto je nepredvidivo bojno polje: bez obzira koliko ste dobri, sreća uvek ima reč; zato rituali pronađu svoj put, dajući igračima osećaj kontrole nad nekontrolisanim.

Bilo da se radi o mešanju čipova na određeni način, urednom slaganju ili odbijanju da sednu na određeno mesto, ove rutine stvaraju osećaj komfora. Naravno, one zapravo ne menjaju karte, ali verovanje da bi mogle daje igračima dodatno samopouzdanje... A u pokeru, samopouzdanje može biti najjače oružje.

Moć amajlija

Od izlizane zaštite za karte u obliku lobanja do zecjih nogu, novčića i čak akcionih figura, poker sto često izgleda kao mali bazar ličnih blaga: neki igrači neće igrati bez svog “srećnog” predmeta pored čipova, neki poznati donose male igračke na sto, dok drugi insistiraju da uvek nose isti čip ili novčić u džepu.

Racionalno, znaju da plastična figura neće oterati lošu ruku, ali pokušajte to reći nekome ko je upravo udvostručio svoj stack dok mu amajlija stoji nad glavom!

Sujeverja koja prelaze granicu

Neki rituali su smešni, drugi graniče sa opsesijom. Postoje igrači koji neće poređati čipove dok ne osvoje prvu ruku, oni koji nose određenu majicu za finalne stolove, pa čak i oni koji pre svake sesije imaju srećan obrok (da, postoje grindersi koji se kunu u moć pilećih krilca).

Onda tu je i čuven strah od broja 13: neki igrači izbegavaju broj 13 kao da je proklet. Drugi odbijaju da sednu ako dealer pogrešno prereže špil. Ali u tom trenutku, ne igrate protiv karata, igrate protiv... sopstvene glave.

Da li ovo uopšte funkcioniše?

Kratak odgovor: ne. Dug odgovor: uglavnom da. Amajlije i sujeverja ne menjaju špil, ali mogu promeniti igrača: ako verovanje u ritual smanjuje stres i povećava samopouzdanje, može zapravo poboljšati donošenje odluka.

Poker je psihološki maraton, i sve što smiruje um može dati prednost; samo pazite da sujeverje ne nadvlada logiku, odustajanje od dobitne ruke jer vam je “svemir poslao znak” je ritual za kojim ćete žaliti.

Psihologija iza rituala

Psiholozi ovo nazivaju “illusorniom kontrolom”, verovanje da možete uticati na sreću kroz ponašanje. To je isti razlog zbog kojeg sportisti nose iste čarape na svakoj utakmici ili pevači rade iste rutine za zagrevanje pre koncerta.

U pokeru, gde je varijansa brutalna a swingovi neizbežni, rituali štite igrače od osećaja nemoći, a možda su i deo zabave. Uostalom, poker bi bio malo manje šaren bez momka na mestu četiri koji šapuće svojoj srećnoj kovanici pre svakog all-ina!

Igra iza igre

Na kraju dana, poker rituali su deo onoga što igru čini ljudskom: podsećaju nas da izvan strategije i matematike, poker je priče, neobičnosti i ličnosti. Bilo da je vaš ritual kucanje po stolu za sreću, nošenje omiljenog duksa ili čuvanje stacka sa figurom superheroja, deo je vašeg poker identiteta.

Da li funkcionišu? Ne baš. Da li su važni? Apsolutno!