Većina poker igrača o blokerima uči na isti način: imate keca pik na tabli sa tri pika, pa je vaš blef ubedljiviji jer smanjujete broj kombinacija boja koje protivnik može imati. To je koristan koncept. To je takođe samo površina.

Blokeri se pojavljuju u situacijama gde većina igrača nikada ne pomisli da gleda, a razumevanje istih na tom nivou je ono što razdvaja funkcionalno znanje od stvarne prednosti.

Šta je tačno bloker?

Bloker je bilo koja karta u vašoj ruci koja smanjuje broj kombinacija specifične ruke koju protivnik može imati. Ako držite jednog keca, vaš protivnik može imati samo tri kombinacije džepnih keceva umesto šest. Ako držite kralja herc na tabli sa mnogo herčeva, blokirate neke od najjačih kombinacija boja koje bi oni mogli imati.

To je to. Koncept je jednostavan, ali primene nisu.

Jedno pojašnjenje koje vredi naglasiti na početku: "blocker bet" je potpuno druga stvar, potez sa malim ulogom dizajniran da kontroliše veličinu pota ili jeftino uskrati equity. Ovde ne govorimo o tome, čisto da budemo jasni; govorimo o tome kako karte u vašoj ruci utiču na sastav protivnikovog opsega ruku.

Previous Next

Klasična primena (i njena ograničenja)

Standardna situacija za blokere je blef na riveru. Promašili ste svoj draw, tabla je opasna, a vi slučajno držite kartu koja smanjuje verovatnoću da protivnik ima najjaču ruku, pa ulažete. Ima smisla, funkcioniše.

Ali to funkcioniše jer je osnovna logika ispravna, a ne zato što odjednom posedovanje blokera automatski čini blef profitabilnim. Mnogi igrači usvoje primer blefa na riveru i onda primenjuju razmišljanje o blokerima mehanički bez provere da li uslovi zaista to podržavaju.

Ako je protivnikov opseg ograničen, ako je pot mali, ako vaš ulog ne priča ubedljivu priču, bloker je skoro nebitan. On oduzima nekoliko kombinacija iz njihovog opsega, ali ne može pretvoriti loš blef u dobar.

Imajte tu kalibraciju na umu dok prelazimo na manje očigledne situacije.

Blokeri i odluka o Squeeze potezu

Squeeze, odnosno podizanje nakon opena i jednog ili više callova, potez je koji zavisi od fold equityja. Što je veća šansa da će ostali igrači odustati, to squeeze postaje privlačniji.

Evo gde blokeri nastupaju: ako držite karte koje se verovatno nalaze u calling opsezima igrača između vas i originalnog raisera, squeeze postaje privlačniji. Zašto? Zato što smanjujete broj kombinacija ruku sa kojima bi oni opušteno callovali.

Recimo da originalni raiser otvara, jedan igrač calluje, a vi razmišljate o squeeze potezu sa rukom kao što je K9 u znaku. Kralj u vašoj ruci blokira neke od KQ, KJ, KT kombinacija koje bi caller mogao imati. To su upravo one ruke koje calluju open a zatim odustaju na squeeze. Manje takvih kombinacija postoji kada vi držite jednu.

To nije dramatična promena u verovatnoći, ali poker je igra malih prednosti koje se akumuliraju kroz mnoge odluke. Squeeze uz poznavanje blokera je jedan od čistijih načina da ih pronađete.

Zašto neke ruke postaju 4-bet blefovi

Kada gradite 4-bet opseg, instinkt je da razmišljate o snazi ruke: 4-betujte svoje monstere, callujte sa jakim ali ne i sjajnim rukama, ostalo bacite. To je razuman početni okvir, ali nešto propušta.

Neke ruke koje se loše igraju kao call čine odlične 4-bet blefove upravo zbog onoga što blokiraju.

Ruka kao što je A5 u različitim znacima, na primer, ne voli call na 3-bet: dominirana je od strane većine ruku koje 3-betuju i nema povezanost da to nadoknadi nakon flopa. Ali kec u vašoj ruci blokira AA i AK, dve najjače value kombinacije u protivnikovom 3-bet opsegu. Kada 4-bet blefirate sa A5o, činite to znajući da su ruke koje će vas najverovatnije callovati i pobediti ređe nego što bi inače bile.

Rezultat je ruka koja bolje funkcioniše kao agresivan potez nego kao pasivan, isključivo zbog njenih svojstava blokera. Ovo je vrsta razmišljanja zbog koje 4-bet opsezi izgledaju čudno protivnicima koji nisu o tome razmišljali.

Multiway potovi i Cold Calling

Ovo je teritorija kojoj se poklanja najmanje pažnje.

U multiway potovima, odluka o cold callu, pre nego o 3-betu ili foldu, često je vođena implied oddsima i igrivošću ruke. Ali i ovde postoji dimenzija blokera, naročito kada razmišljate o tome koje ruke blokirate u opsezima igrača koji tek treba da reaguju iza vas.

Ako callujete u situaciji gde je verovatno da će igrač iza vas uraditi squeeze, posedovanje karata koje se pojavljuju u njegovom value squeeze opsegu smanjuje šansu da on to zaista ima. Možete doneti odluku zasnovanu na više od samog equityja vaše ruke protiv ostalih: takođe utičete na sastav opsega preostalih igrača na suptilan način.

Ova logika se još više širi u PLO, gde četiri karte znače više blokera u igri istovremeno, a efekat na kombinacije opsega je izraženiji. Ali čak i u Hold'emu, razmišljanje o tome šta vaš call komunicuje i šta on blokira je nivo analize koji većina rekreativnih igrača potpuno preskače.

Gde razmišljanje o blokerima greši

Najčešća greška je tretiranje blokera kao zelenog svetla umesto kao faktora koji doprinosi odluci.

Držite bloker za najjaču ruku. Sjajno! Vaš protivnik i dalje ima sve ostale kombinacije jakih ruku koje vi ne blokirate. Ako je njihov opseg širok i jak, oduzimanje nekoliko kombinacija ne menja osnovnu matematiku dovoljno da opravda graničan potez.

Druga greška je ignorisanje veličine uloga. Blokeri utiču na sastav opsega, ali pot odds su... druga stvar. Blef koji nema smisla kao priča kroz uloge ne postaje koherentan samo zato što držite relevantnu kartu.

Razmišljajte o blokerima kao o jednom od nekoliko ulaznih podataka, a ne kao o jedinom donosiocu odluka. Oni prelamaju tesne odluke, ali loše odluke se njima ne mogu spasiti.

Zaključak

Blokeri su najvredniji kada ste već u situaciji gde je odluka tesna i gde su margine bitne. U tim trenucima, saznanje da smanjujete protivnikove najjače kombinacije držanjem određene karte može značajno pomeriti kalkulaciju.

Igrači koji zaista profitiraju od razmišljanja o blokerima koriste ih kao još jedan objektiv koji se dosledno primenjuje na squeeze situacije, 4-bet odluke i multiway dinamiku, umesto samo na riveru kada im treba razlog za blef.

To je razlika između poznavanja koncepta i njegovog stvarnog korišćenja.